Књижевна историја
К Њ И Ж Е В Н А   И С Т О Р И Ј А
Часопис за науку о књижевности
  ГЛАВНА     НОВИ БРОЈ     АРХИВА     САРАДНИЦИ     УПУТСТВА     ЛИНКОВИ     ПРИЈАВА     SIGN IN  
  О часопису     Редакција     Контакт   
Књижевна историја > Главна




Најновији број Књижевне историје

LI 2019 168     ••• НОВИ БРОЈ •••   децембар, 2019.     


ЧИТАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ: Комичко у савременој српској књижевности (II) (приредио Игор Перишић)

Горан Лазичић, Елена Менсер
Komik und Paranoia in der Prosa von David Albahari und Svetislav Basara

Игор Перишић
Смеховни каталози и дискурзивна транскоректност у прози Саве Дамјанова

НАСЛЕЂЕ МОДЕРНИЗМА: Милан Милишић (II) (приредио Марко Аврамовић)

Славко Петаковић
Стваралаштво Милана Милишића и наслеђе дубровачке књижевности

Бојан Ђорђевић
Град на граници и границе града

Марко Аврамовић
Милишићев (песнички) opus posthumus

КОНТЕКСТИ : Периодика између књижевне форме и друштвеног активизма (I) (припредила Биљана Андоновска)

Бојана Аћамовић
Непознати Волт Витман – два открића са страница америчке штампе 19. века

Бојан Јовић, Тијана Јовановић
Спиритизам у српској периодици с краја XIX и почетка XX века

Светлана Јевтовић Монтуа
Антиколонијална изложба у Паризу (1931) и надреалистичка контрајавност

ПРЕПЛИТАЊА: Словенске књижевности и видео игре (I) (приредио Дејан Ајдачић)

Adam Mazurkiewicz
Gra komputerowa, beletrystyka i to, co pomiędzy. Casus: seria Diablo i jej literackie (re)interpretacje

Marzanna Uździcka
Podręcznik do gier fabularnych jako paratekst

Милош Јоцић
Шта је играо Павић?

ПОЈМОВНИК:

Станислава Бараћ
Ангажована женска проза

ОЦЕНЕ, ПРИКАЗИ, БЕЛЕШКЕ:

Адријана Марчетић
Реторика књижевног егзила (Vladimir Zorić, The Rhetoric of Exile: Duress and the Imagining of Force. Cambridge: Legenda, Modern Humanities Research Association, 2016)

Немања Каровић
Тако мало судбине у погледу вашем (Мило Ломпар, Похвала несавремености, Београд: Лагуна, 2016)

Мирко Миливојевић
Рат и питање књижевне естетике (Dragana Obradović: Writing the Yugoslav Wars: Literature, Postmodernism, and the Ethics of Representation. Toronto: University of Toronto Press, 2016)

Јелена Марићевић Балаћ
„Расад” Тихомира Остојића (Тихомир Остојић, Питања српске књижевности XVIII и XIX века, приредила Милица Ћуковић, Банатски културни центар, Ново Милошево 2018)

Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика VII (Удружење фолклориста Србије, Народна библиотека Крушевац, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 21–23. јун 2019, Крушевац)

Електронски часопис Сербика

Књижевнонаучни скуп Војислав Илић и рађање модерне српске поезије

  • Мисија
    Књижевна историја, као један од водећих научних часописа у Србији, представља простор за представљање врхунских научних резултата и иновативних интердисциплинарних истраживања, за јачање међународне сарадње у области науке о књижевности и славистичких студија, и за унапређивање стандарда и квалитета академског писања. Редакција часописа посебну пажњу поклања и поштовању принципа транспарентности у раду и отворености за све заинтересоване ауторе и ауторке.
    2015. године Књижевна историја увршћена је на међународну ERIH PLUS листу (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences), а то, уз задовољство због досад постигнутог, истовремено налаже и поштовање нових, захтевнијих стандарда у процесу уређивања, припреме и самог публиковања. По категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије носи категорију 'национални часопис међународног значаја (М24)'. Објављивањe најмање трећине текстова на другим националним језицима је само један, истина, посебно значајан од њих. Oд јуна 2017. године, часопис се индексира и у CEEOL бази.
    С намером да и даље унапређује квалитет понуђених текстова и прилога, уредништво Књижевне историје је, уз већ устаљене, делом обновљене рубрике (Студије, огледи, прилози; Појмовник; Оцене, прикази, белешке), осмислило и нове рубрике у оквиру којих ће посебна пажња бити поклоњена објављивању тематских блокова и проблемских текстова. Читање традиције и Наслеђе модернизма намењени су савременим увидима у литерарно наслеђе претходних столећа, односно рекапитулацији књижевно разуђеног и на неки начин још увек „живог“ двадесетог века, док ће у Контекстима бити штампани одабрани радови компаративног, интеркултурног и мултимедијалног приступа. Одељак под називом У средишту резервисан је за научну расправу о питањима и проблемима од нарочитог значаја за научну, али и ширу културну јавност.


    Creative Commons License
    Сви радови су лиценцирани под Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
  • ISSN 0350-6428
    UDK 82
    COBISS.SR- ID 55823

    Flag Counter

Институт за књижевност и уметност, Београд © 2017 Сва права задржана.